Nema više moje Sarice...

[Šolina]

Drzi se....

[KajaiSara]

Hvala vam ljudi svima na lepim rečima

Žao mi je.
Teško je gledati voljenu životinju kako umire u mukama. Bol neće nestati, samo će se smanjiti njezin intezitet.
Pusa Sari u zecoraj.

U pravu si potpuno... :( da mi je neko rekao da će Sara na taj način otići, ne bih mu verovala... ali mi je drago što je umrla dok smo mi bili pored nje, videla nas je da plačemo i da smo strašno tužni, i mislim da je shvatila koliko je mi volimo... a to mi ipak uliva neki mir. Umrla je znajući da je bila veoma voljena i da je niko nikad neće zameniti...

Strašno mi je žao pogodila me tvoja priča jer smo i mi proživjeli slično
Sara je bila predivna

Žao mi je što ste i vi slično proživeli, koliko je godina vaš zeka imao? :(
Nikome da ne poželiš da se tako nešto desi... :(

a slatka buckica žao mi je.

što se tiče uzroka smrti, starost nije, oni mogu doživjeti i do 10 godina, iza 8, 9 godine se može reći da je od starosti, tj. da su i godine utjecale. zeke dižu glave tako kako si opisala kad su im pluća pritisnuta i ne mogu disati, kažeš i da je nos bio zaštopan... krajnji uzrok je infarkt, ali je sve krenulo od nečeg drugog...

Pa jeste, posle sam nešto razmišljala - mi je nismo sterilisali, jer smo stalno bili u strahu da se neće probuditi iz anestezije...možda bi duže živela da smo je bili sterilisali. ovde u Beogradu je vrlo teško naći dobrog veta, a pogotovo veta koji se dobro razume u zečeve... jednom je, kad je bila mlađa, primala pogrešnu terapiju i zamalo da nije uginula, dobro je da smo na vreme prekinuli bili sa time. inače bi uginula još pre 3 godine.

Ali ti krici koje je ispustila..... ne mogu ni da zamislim koliko je to nju bolelo... :((((((( ljubavica moja najmilija....

Ne mogu da opisem koliko me je dirnula ova prica koju sam citala,vise puta sam zastajkivala i jedva zaustavljala suze,jos uvek mi stoji knedla u grlu bas mi je tesko,drzi se,znam da je to lako drugima reci ali tebi verovatno tesko uraditi,jos uvek ne znam kakav je taj bol ali ne mogu zamisliti sebe ..... jako mi je zaoo

sarici u zecoraju.....

Hvala ti puno, eto pisala sam iz srca, nikako drugačije nisam znala kad je ovo u pitanju. I sama sam plakala sve vreme dok sam pisala, jer je evociralo ružne uspomene... :(

i meni je jako zao...znam kakav je osjecaj kad izgubis nesto sto si toliko volio...kad pogledas u ono mjesto gdje te tvoj zekan gotovo uvijek cekao...a njega nema...u potpunosti te razumijem...moj zeko je umro prije gotovo dva mjeseca a od tada nije prosao nijedan dan da ga se nisam sjetila...i zaplakala...
drzi se...

Upravo tako.. i upravo to mi pada najteže... sećam se, kad je bila mlađa i okretnija, kako bi me ujutru budila pred školu tako što bi mi skočila na krevet i lizala mi stopala Bože, koliko mi to nedostaje... :(
Hvala ti....

Ba si me dirnula Zao mi je sto si izgubila zekicu

Hvala ti puno... :( :(

Drž se, ja sam izgubio Juru nakon 10,5 godina.
Mozda ce netko misliti da sam ludjak,ali volio sam tog zeku najvise na svijetu.
Nikog kao njega. Razumijem tvoju bol i suosjecam s tobom :(

Ijao Bože, ne mogu da zamislim kako je tebi bilo... :O 10,5 godina, pa neko kuče ni bi toliko poživelo :(
Potpuno te razumem... i ja sam Saricu volela najviše odmah posle rođenih roditelja, ako ne i isto koliko i njih!! bukvalno! to ne može da razume neko ko nije prošao kroz takve stvari i ko je bio toliko i na taj specifičan način vezan za kućnog ljubimca... i veliko mi je olakšanje što me vi ovde razumete.
Hvala ti..

[cupili]

Ova priča me zaista dirnula...i rasplakala...žao mi je!