Dobila sam ga iznenada pa sam, zbog nedovoljne i loše informisanosti, napravila već masu grešaka :(
Kad sam ga dobila, nisam još imala kavez, a kako sam ga transportovala u busu 100 kilometara, a po dolasku kući sam morala odmah ići van kuće na nekoliko sati, meni je bilo žao da ga zatvaram u neke kutije pa sam ga na tih par sati pustila da bude slobodan u stanu.
I moj Mici je tada cijeli stan svojim fekalijama okitio ;)
Što mi na prvu nije bio problem (ionako sam planirala obaviti generalnu dezinfikaciju stana) sve dok sutradan nisam čitala ovaj forum i saznala kako je bitno od samog početka naučiti ga da piški na jedno mjesto, tj. pobrinuti se da se prvi put popiški u svoj kavez, kako bi se svaki put u njega vraćao za svoju malu nuždu.
1) E to (ovaj cijeli pasus uvoda ;)) vodi do mog prvog problema, a to je da mi se zna popiškiti svuda po stanu (na krevet, kauč, tepih, pločice). Većinom piški u kavez (kupila sam mu poseban wc-ić za kuniće) ali mu se zna desiti da mi zapečeti stan kad se najmanje nadam, neki dan 3X :(
Ne vjerujem da je od prvog dana ostalo tragova urina pa da zato što namiriše tu se i popiški (ribanje sa jakim dezinfikacionim sredstvom je bilo temeljno, ispiranje još temeljnije) pa se pitam zašto to radi i da li sam napravila nepopravljivu grešku što nisam imala odmah kavez? Da li će moj Mici ikad prestati piškiti po stanu? To mi je važno što ga želim pustiti da bude stalno slobodan a da u kavez ide samo zbog hrane, vode i obavljanja nužde. Da li je to moguće postići ili ja imam prevelika očekivanja?
2) Drugo pitanje se odnosi na hranu. Naime, čovjek kod koga je Mici kupljen je rekao da oni jedu samo sjemenke i svježu travu, čega sam se ja, na žalost, prva dva dana pridržavala. Te da ima trebaju uvijek imati hrane, jer se oni ne mogu prejesti, a grehota je da budu gladni. Tek sam na forumu saznala neophodnost sjena u ishrani. Medjutim, iako mu dajem sjena u izobilju, on njega skroz slabo jede, pa sam ja napravila sledeću grešku - davala sam mu previše sjemenki :-/ Tako mi je Mici za 15 dana dobio 200g. Pročitala sam da nisu dobre varijacije u težini, pa me zanima koliko sam gadno zabrljala i šta da radim?
Kako bi imali bolji uvid u situaciju da napomenem da kad sam ga dobila, imao je 700g i po slobodnoj procjeni oko 2/3 mjeseca. Brat, koji mi ga je inače poklonio je zaboravio koliko je zekan star, pa ne znam tačno :(
Morao je sigurno imati preko 2 mj. jer je toliko slobodan i opušten, svima prilazi, od prvog dana se da maziti, uzimati u ruke (u krilu sam ga u busu držala 2h i on je mirno ležao, čak malo i kunjao), stalno skakuće, izvodi neke okrete, zatrči se pa se kliže po parketu, nakon 4 dana nas je počeo lizati, sad liže svakog ko se sa njim poigra ... pa pretpostavljam da je sigurno bio uz majku prva dva mjeseca. Naročito ako ga je i čovjek iz čijeg legla Mici potiče, hranio svježom hranom i on nije imao nikakvih probavnih smetnji, kao ni kod mene kad je obilno uživao u svježem maslačku.
3) Treće pitanje se odnosi na odvajanja. Naime, danas krećemo na put od 4 dana i Micija ostavljam sestri. Dolazila je kod nas i upoznali i igrali su se već, sve sam joj rekla kako da ga tretira. Ostavila sam joj i pare i br. vetrinara u slučaju da se nešto desi (proliv, da prestane jesti, kakiti, kretati se) da ga odmah odvede. Medjutim, mene muči to da li će mu biti to neprijatna promjena i da li ćemo mu nedostajati? Da li se uopšte uspio toliko vezati za nas (mene i momka, Mici sa nama u stanu živi) da mu ovo odvajanje bude traumatično?
Mislim, sad nema povratka, otputovati moramo, pa je malo od mene bezveze i možda bezobzirno što ga nakon kratkog vremena napuštam na par dana (buuuu za mene) ali ako neko ima neki savjet za ovakvu situaciju, ja ću ga duboko cijeniti.
To je to. Znam, ima dosta napisanog, mogla sam i knjigu pitanja izdati, hehe
Svima koji imaju koristan savjet ali i kritiku za mene, se unaprijed zahvaljujem.
Do ponovnog javljanja, veliki pozz
Micijeva Maja
