POPIS PREPORUCENIH VETERINARA na strani 1 + KOMENTARI

[zeko Simba]

Čini mi se 300 kn dečki, 400 kn cure

[Mala sapa]

300 kn

[Charlie]

Najbolje nazovi

[Mala sapa]

Mi smo išli s Malom šapom početkom 11 mjeseca u Bubu na kastraciju i koštalo je 300 kn uključujući i antibiotik po koji smo išli još 2 dana

[Puffin]

jel buba ziher radi do 1? nitko mi se ne javlja...

[Puffy]

Da, do 1 subotom, ma pusti da dugo zvoni, kad je tamo buka,pa se tel jedva i cuje

[Wictor]

OSIJEK

DR - DOOLITLE
dr. Goran Spasovski
Sv. Josipa Radnika 25
31 000 Osijek
TEL. 031 272 230
Preporuka: Musi

Može li mi netko reći o ovoj ambulanti? Kakva su iskustva sa kunićima u toj ambulanti?

[zeko Simba]

Možeš Musi pitati na pm budući da ih je ona preporučila

[samsara]

dr.Damir-Zoo Lory; dr.Kljajic-NOA; dr.Stanin Vet.fakultet - POHVALE
Buba - ne tako dobro iskustvo (valjda jedina tu)

[Lilo]

Ma nisi jedina ...ima ih još!

[Charlie]

Jel ima dr. Damir (Zoo Lory) svoju vet. ambulantu ili gdje radi, znam da je imao pet shop?

[samsara]

Nema samo shop, on ti reze noktice, zube i pregledava ih te savjetuje 0-24h. Bavi se inacem i uzgojem i obucavanjem nekih veterinara. Neznam tocno koga sve osim ove U NOA- tamo me je i poslao kad je trebao detaljniji pregled. Zna jako puno o zecevima i svaki put strpljivo sve objasni i poslusa. Ja sam ga jako puno izgnjavila kad smo tek dobili Bubicu, jer sam oko svega panicarila

[Lady Stardust]

OSIJEK

DR - DOOLITLE
dr. Goran Spasovski
Sv. Josipa Radnika 25
31 000 Osijek
TEL. 031 272 230
Preporuka: Musi

Može li mi netko reći o ovoj ambulanti? Kakva su iskustva sa kunićima u toj ambulanti?

imformacije koje smo do sad dobili su dobre - oni koji su bili imaju pozitivno iskustvo - to je sve sto znamo

Ako imas jos kakvih informacija super

[anabi5]

Neznam tocno koga sve osim ove U NOA- tamo me je i poslao kad je trebao detaljniji pregled. Zna jako puno o zecevima i svaki put strpljivo sve objasni i poslusa.

Nisu li nekome nedavno u NOI na Poljanicama rekli da ne kastriraju kuniće jer skoro svaki 6(?) umre od pothlađivanja?! Ne znam je li to ta Noa i jesam li nešto pobrkala, ali čini mi se da sam to prije par tjedana pročitala.

[salatica]

u slijedećoj priči nije riječ o kunićima, već o zamorcima
no uvijek je dobro čuti tuđa iskustva, a autorica teksta je dozvolila da se njime koristim

Priča o bolesti počinje prije točno 5 tjedana.
Još u petak je sve bilo ok, cure su žicale klopu, trčkarale oko kaveza i prolijevale vodu po njemu. U subotu ujutro....Iz kaveza izlazi samo jedna. Mini ostaje ležati, odbija jesti. Uzbuna!!!
Odlazimo odmah Ani. Ona konstatira zastoj u probavi, trbuh pun kakača koji ne idu van, sve ostalo ok. Terapija: Reglan 0,4ml, parafinsko ulje 0,2ml, glukoza 0,5ml i uporna masaža. Prolazi tjedan dana. Nije bolje što god radili. Pad težine, bezvoljnost, hranjenje na špricu.

Kontrola kod Ane. Ona konstatira da nema drugog poremećaja i ne zna zašto Mini ne jede. Povremeno gricne zelenu hranu, pelete odbija, pije vodu s vitaminima i Pro Digestom. Probava je malo bolja, ali hranjenje je prestrašno. Dok god hranimo na špricu nema pada na težini. Čim prestanemo izgubi po 10 grama. Ne odustajemo.

Drugi tjedan agonije Ana daje Sab Simplex protiv grčeva i Peptoran da se Mini spasi sluznica želuca te četvrtinu neke tabletice na bazi artičoke jer smatra da je problem s jetrom. Svaki dan je drugačiji, ali ni jedan nije dobar. Ne jede sama više od nekoliko grizeva hrane, ostalo dobiva na špricu. Probava je manje-više loša. Uz masažu kaka, bez nje opet ništa. Analiza kakača: sve ok, nema bakterija

Treći tjedan agonije počinjem davati koloidno srebro. Prvo po 1ml, za 2 dana podižem dozu na 2 ml. Promjene su na bolje, Mini jede sama, ali to traje po 1 dan, a onda se sve vraća na staro. Opet šprica, opet poboljšanje, iza toga razočaranje jer ipak ne ide na bolje. Pišem Ani očajnički mail, ali ona isto tako ne zna što da više radi.

Kraj trećeg tjedna, kišno subotnje jutro. Ne miče se, tužno gleda i više ne mogu ništa. Zamotam je u prvi stari ručnik koji mi je bio pri ruci i trk u Bubu jer Ana ne radi. Dr. Ljolje (vječna mu hvala) otvara joj usta i kaže: prerasli kutnjaci s jedne strane. Ne previše, ali on kaže kako su smetnje kod zamoraca vrlo individualne; nekima zasmeta prije, a nekima kasnije. Pita kako jede i ja opisujem upravo hranjenje koje je karakteristično za grizenje sjekutićima: jede sijeno, jede peteljke, grize grančice, ali ništa od onog što treba sažvakati kutnjacima. Također-jede na jednu stranu. Sve je jasno: brušenje, anestezija.... I moje nepovjerenje. Pristajemo i na antibiotik jer Mini ima šum na plućima za što doktor kaže da je česta posljedica hranjenja na špricu jer životinja se ponekad zagrcne pri tome.
Dogovaramo se za slijedeći tjedan. Želim dobiti na vremenu da je pripremim za anesteziju. Od tada dižem koloidno srebro na 3ml dnevno u pojedinačnim dozama od po 1ml i intenzivo joj radim Reiki.

Mini odvozimo u Bubu. To jutro je dobila "u komadu" 2 ml koloidnog, kap po kap da joj što dulje ostane u ustima. Izljubimo je i zaželimo joj sreću. Dr. Tomislav nas tješi jer kaže kako je dan prije jedan zamorčić super podnio anesteziju i upozorava nas da se teško bude i da su poslije dosta dugo pospani.
Kod kuće pripremam miksanu hranu, meljem sve što mi se čini pametnim za dati: od ljekovitog bilja do zrnja iz bio-uzgoja. Za par sati zovu iz Bube: sve je dobro prošlo, Mini još spava. Kažu nam da dođemo po nju oko pola 5. Naravno da to nismo mogli dočekati i jurimo u Bubu prije reda, a kad ono-Mini budna, jede crveni radič!!!! Dr. Tomislav kaže da se iznenađujuće brzo probudila i istog trena počela jesti.

Presretni je vozimo kući. Dozu srebra ne smanjujem još 3 dana, od tada dajem po 2ml. Mini jede sama. Težina polako raste, po 5 g dnevno. Uživa u žitaricama (navukla se na kaloričnu hranu-upravo onu koju sam prije izbjegavala), jede i pelete, mlati stolisnik, list jagode, endiviju.... Pije puno vode s vitaminima, probava joj je savršena, a ona iz dana u dan izgleda sve bolje. Upravo se s Lunom potukla oko lista rikule i pobijedila. I tek sad se imam hrabrosti nadati da je sve ružno iza nas.

Pri pozdravljanju s doktorima nakon kontrole rekla sam kako smo dali Mini koloidno i u kojoj dozi, a dr. se slatko nasmijao jer su i oni potrošili jednu bočicu za, kako kaže, "slučajeve kod kojih ništa nije pomagalo". Drago mi je, ipak se i kod njih nešto u razmišljanju miče s mjesta, otvoreniji su, žele saslušati...

Pouka svega ovoga: reagirati na prvi znak bolesti, dati sve od sebe da se životinjici zadrže normalne funkcije (hranjenje na bilo koji način i probava), veterinaru otići odmah, tražiti obavezno i drugo mišljenje i vjerovati sebi jer svoju životinju vlasnik pozna najbolje od svih.