dileme, strahovi i želje oko nabavke novog ljubicma -zeca!

[molly]

Ja sam nova na ovom forumu,
nedavno mi je uginuo pas i želim novog ljubimca, a više nemam uvijete za držanje psa,
pa sam počela maštati o zecu, ali imam puno srahova i dilema.

1. ja ga želim svim srcem, moj muž ne zbog obveza i male djece.
Sin nam ima 4g. a ja sam trudna 2mj. Inače sin nam je JAKO pažljiv i nježan, miran,
voli životinje i prije nego se uopće usudi pomaziti neko malo biće koje vidi prvi put pita smije li i kako.
Znam da bi se on i bilo koja životinjica slagali, a rado ih samnom i hrani i pomaže (imamo papigu i kanarinca).

2. Što se bebe tiće, a i djece uopće, mislim da ih kućni ljubimac može samo oplemeniti,
ja imam vremena za djecu i planiram s drugim biti oko 3g kod kuće, tako da nema strke, žurbe, stresa,
nego bi taj zeko bio moja "obveza" što se tiče brige, a zajedničko zadovoljstvo.
Čitala sam tu na forumu temu Doby i moja trudnoća, jako me umirila i podržala,
uvjerena sam da bi i moje iskustvo bilo slično.

3. Uvijete za zeku imamo, veliki stan, veliku terasu, dvorište, novac za bilo što što mu zatreba, a i puno ljubavi.

4. E sad kako ja to nekome kažem reakcija je -TI SI LUDA ili MA ŠTA ĆE TI ZEC!? POGLODATI ĆE TI CIJELI STAN...
Na mojoj strani je sin, mama i sestra koje žive u kući kat ispod i ako me nema preuzele bi brigu o zeki.
Bojim se jer nikad nisam imala zeku i to mi je nešto potpuno novo, ne znam što očekivati,
muž ne želi zbog obveza i brige oko male bebe, a meni tako treba ljubav jedne životinjice i da nam se mota po stanu,
tako uživam maštajući i gledajući slike vaših zekana!

5. koliko oni stvarno unište namještaj? kablove nemam, to im je nedostupno, ali namještaj nam je sav nov :/

evo za sada tolio, ispričavam se na dugom postu, ali mi je važno da mi netko sa iskustvom kaže što misli,
a ne ljudi koji nikad nisu imali zeca.

[zeko Simba]

dobro nam došla vrlo lijepo da želite usrećiti neko malo stvorenje
Dati neki pametan savjet i nije baš moguće. Ima ih koji nikada ne gricnu ništa, a ima i onih kojima je namještaj veliko zadovoljstvo
Možda bi bilo najbolje udomiti zeku za kojeg se zna od predhodnog vlasnika kakve su mu navike i kakvog je karaktera. Time se ujedno i napravi dobro djelo i pruži se novi dom nekome

[molly]

da, kad malo mislim, općenito mislim da kod nabavke ljubimaca ništa nema veze s pameću nego sa srcem,
i tako treba biti,
zato se sve manje bojim jer kad poslim "zeko" srce mi lupa kao ludo,
ali kako mi svi nešto pametuju i zgrožavaju se, obeshrabrim se, jer osobno nisam imala iskustva sa zečevima,
a najgore je to što svi ti koji pametuju, nemaju ni mačku, ni psa a ni zeca, nego su čuli od prijatelja...bla bla..

Mislila sam udomiti zeku sa ovog foruma, a ne kupiti, pročitala sam dosta toga što je tu napisano,
ali evo, mora mi još malo "sazrijeti".
Kada bi moj muž rekao ok, može, ili baš me briga, odmah bi se upustila u to,
a on nema neki konkretan razlog, kao više zbog bebe tj. obaveza...ali ja se toga toliko ne bojim,
mislim da bi zeko imao puno ljubavi i pažnje.

[sanjita]

Eto ja mogu reci da nije svaki zeko takav....mi imamo stari namjestaj pa nam je prilicno svejedno i da je ali moja zekica koja je jako dugo sa nama nikad nije ostetila nista osim pokojeg kabla sto je opet bila nasa greska...jedino sto je ostetila su bila vrata dolje pri dnu al to se desava kad hoce van pa su pritvorena pa ako se ja dovoljno brzo ne ustanem da joj otvorim ona to pocne vuci zubima da bi otvorila i naravno da je tako sa vremenom ostetila....ima i zeceva sto glodaju,znaju cak i piskit po krevetima,obiljezavat teritorij...moje misljenje je da to rade iz dosade,to sa glodanjem....vjerujem ako bi mu se nabavilo dosta grancica neprskanih na kojima moze trositi zuibce i koje bi mu stalno bile dostupne da bi se to svelo na minimum...smatram da je super ovo sto ce sa njim uvijek netko biti doma jer smatram i da kad su usamljeni da im svasta pocne padat na pamet ...uglavnom odgoj ce mu naravno biti potreban ako uzimatee bebu...ali slazem se sa ovim da bi mozda bilo bolje da uzmete malo veceg zeku sa kojim znate "sto dobivate",kakve su mu navike i tako to.

[molly]

evo baš gledam Piku koja traži novi dom...
sve me nešto oko srca škaklje

danas još pokušam udobrovoljiti muža ..
inače mama i sestra navijaju za zeku!

kako je bilo vama kada ste prvi put odlučili imati zeca?
Jeli isto bilo dilema i strahova??
Ili sam ja takva jer sam ziheraš pa ......

[zeko Simba]

Meni je kćer htjela, sve ovdje proučila i otišle smo vidjeti ih u pet shop. Naravno došle smo kući sa malom (premalom ) krznenom lopticom. Otada je prošlo 5 godina, imamo ih sada 6 i nikad ni sekunde nisam požalila. Bilo je i teških trenutaka, bolnih rastanaka i svega ovih godina, ali ono što oni mogu pružiti neprocjenjivo je

[warped]

da, kad malo mislim, općenito mislim da kod nabavke ljubimaca ništa nema veze s pameću nego sa srcem,
i tako treba biti,
zato se sve manje bojim jer kad poslim "zeko" srce mi lupa kao ludo,
ali kako mi svi nešto pametuju i zgrožavaju se, obeshrabrim se, jer osobno nisam imala iskustva sa zečevima,
a najgore je to što svi ti koji pametuju, nemaju ni mačku, ni psa a ni zeca, nego su čuli od prijatelja...bla bla..

Točno tak je i meni bilo... Ja sam bila opsjednuta tom idejom a svi su mi govorili sam blesava, da će mi sve pojesti. A i ja sam se užasno bojala... Imala sam svakojakih životinjica, od kornjače do hrčka, ali nikad kunića, šta ću s njim. I pročitala sam sve na ovom forumu (a i na drugim sličnim forumima) i mislila sam da sve više manje znam, da sam spremna... Ali kad vidiš to biće i znaš da je u potpunosti ovisno o tebi...sve pada u vodu, više ništa ne znaš. Još sam ja imala nesreću da mi je prvi zeko nakon 3 dana uginuo (bila je bubana), pa me to još više obeshrabrilo... Ali sam ipak s vremenom skupila snage i hrabrosti i uzela drugog i od tada je sve bilo samo fantastično, a nadam se da će tako biti i dalje...


A to o glodanju i grancicama... Ja sam svojoj Csilli prva dva tjedna davala grančice lijeske i grickala ih je, ali mi je svako malo pokušavala grickati sve po sobi, od poda pa nadalje. Onda smo napokon otišli kod bake na selo i uzeli deeebelu granu jabuke i otkad nju glođe ne pada joj na pamet grickati išta osim nje.

[t-i-n-a]

Dobrodošli
Kad sam planirala zajednički život sa dečkom sada mužem imala sam 1 zahtjev, a to je da udomimo zece (imali smo 2, ali ih mama nije dala ). Dragi je pristao iako mu kao zeci nisu neka fora, ali je znao da ih volim. Sad priča potpuno drugačije Ne smetaju mu pojedini zidovi, štokovi, tepih.. A kad smo se preselili kompletno smo preuredili stan.. Više to druge smeta nego nas Zapravo.. te njihove sitne gluposti ti postanu simpatične..
Ako vam se sviđa Pika sa njom nebi trebali imati problema. Sterilizirana je, naučena na wc, jako je mazasta i ne grize ništa. Milina od zeke

[molly]

Meni je kćer htjela, sve ovdje proučila i otišle smo vidjeti ih u pet shop. Naravno došle smo kući sa malom (premalom ) krznenom lopticom. Otada je prošlo 5 godina, imamo ih sada 6 i nikad ni sekunde nisam požalila. Bilo je i teških trenutaka, bolnih rastanaka i svega ovih godina, ali ono što oni mogu pružiti neprocjenjivo je

Hvala, ovo me ohrabruje! Slažem se da ono što ljubimci mogu dati je neprocjenjivo,
mi smo sa sela, uvijek smo imali psiće, mačke, kornjače, ježeve, desetke papiga, čak smo spasili divlju bebu vjevericu koju
je moj djed našao, bila nam je dugo kućni ljubimac i maza neviđena...

Danas sam ja majka i želim da moja djeca od malena rastu uz neko umiljato biće,
jer znam koliko to znači.


warped
i mi smo imali puno bolesti sa životinjama i ugibanja,
to je dio života, tužan, ali kad bi tako gledali nitko nebi ni djecu imao...
Inama je pas uginuo, i evo sad je prazno, pa se ohrabrujem uć u novu avanturu

Odlična ideja sa velikom granom!!

[molly]

t-i-n-a
hvala i baš me veseli ovo za Piku...
ona je patuljasta jelda, ovako po slici mi se čini...

joj sad kad još imam nju u vidu, još sam luđa!
idem jer sam pola dana na forumu, nadam se da ću se ohrabriti a onda mužu za kaznu
neću dati da se mazi sa zekom

[jolanda]

prvo se dobro slozhi sa muzhem da ne bi bilo posle da zec mora napolje


isto sam ja tako bila u panici kada sam kupovala prvog zeka, kako, shta...
mama nije htela nikako, ali sam ja uspela da je ubedim i na kraju shta je bilo? i ona sada ima dve zechice i obozhava ih i sve radi za njih

tako da...ja mislim da su jaaako retki ljudi koje zekosi ne osvoje

inache i sada se ljudi chude kad dodju kod mene 'kako to za zechevi ne smrde?', a ja zhivim u iznajmljenom stanu kao student, nameshtaj se skroz nov, imam dva zeca...nameshtaj nisu dirali, kopaju po laminatu nekad, ali nishta strashno...isto tako, sa sela im donosim granchice da grickaju da zadovolje tu potrebu za grickanjem

i da...navijam za Piku

[t-i-n-a]

Ovnolika je. Malo veća nego na ovim slikama. Čini mi se oko 2,20 kg da ima, ali je preslatka i takva maza..
Mislim da je većina muških ista po pitanju zeka, ali na kraju popuste, a i sami ih jako zavole..
Jeste iz Zg?

[molly]

muž jako voli životinje ali mislim da se i on boji jer zeku niko od naših nije imao,
ali nikad se nebi usudio tražiti da ga damo, ma zaljubiti će se odmah!!

Mi smo iz Rovinja :(
nije frka doći nam po nju, i slati slike svakodnevno ako treba, da vidite kako napreduje!
vidim da je ovnolika jeli manjeg rasta ili velika?

[zeko Simba]

Jeee pa to ste nam blizu ima i tamo nekih naših a za prijevoz i to nije nikakav problem Evo mi idemo onaj tjedan od 20. dalje u ZG i ako se sve dogovorite dofuramo je u Opatiju a možemo i za Rovinj onda jer možemo posjetiti naše drage prijatelje tamo i dvonožne i uhate

[molly]

ok, kako ja na brzinu letim kroz te postove i poruke,
priznajem ne kužim tko ima zeca a tko je frendica i tko gdje živi +

samo mi to zbog lakše komunikacije razjasnite

i ajde mi bacite još koju sličicu, da je malo gledam, joj mama je oduševeljna!!!