Prošli petak se Roflo držao nekako mirno. Budući da se dosta linjao, odmah sam pomislila na začep. Inače, on je znao protestirati oko Lole (neki znaju da imamo podužu povijest problema s njih dvoje u paru) i ponekad iz inata nije htio kugličariti u svoj wc nego je zahtijevao njen i njenu gajbu, što smo rješavali ili zamjenom wc-a ili privremenim dopuštanjem da obavi kod nje. Budući da je večer prije ratovao s Lolom i ostavljao kuglice oko nje mislila sam da se opet ponavlja ta priča.
Ujutro je dobio svoj doručak, sijeno, vodicu... malo je pojeo, gotovo ništa, i povukao se u kut gajbe. Okice normalne, nezamućene, držanje normalno, nema guranja trbuha, nema čudnih poza. Samo mirniji kunić i loš apetit.
Pošto nisam skidala oka s njega, zatvorila sam Lolu u njenu gajbu i njega pustila da radi što hoće da bih ga bolje pratila. Malo bi se prošetao, i vratio u gajbu ili na svoje najdraže mjesto. Pipala sam trbuh, bilo je kuglica i tekućine. Dobio je kompletnu antizačep terapiju u kojoj smo se već ispraksali i nije bilo problema. Nakon dosta masiranja i guranja pokakao je nekoliko normalnih kuglica bez dlake i popiškio se.
To je sve bilo prvih sat vremena od buđenja.
U narednih sat vremena sve je bilo gotovo. Prvo sam ga opet počela gurati da se kreće da se malo pokrene probava. Zadnje što je pojeo je klementina na špricu, koju je uzeo bez ikakvog odbijanja i guranja, nekako nezainteresirano. Pustila sam ga da se odmori 15-ak minuta, i pustila mu Lolu da ga malo oraspoloži, na što je ona učinila nešto što nije nikad- pobjegla od njega glavom bez obzira ravno u gajbu u svoj wc!
Ja sam opet došla do njega da ga podragam, nakon čega se desio najgori prizor u mom životu - nemoćno je pao na bok i ispružio nogice kao da je paraliziran. U tom momentu ja hvatam mobitel, zovem taksi, pa Bubu, mjerim mu temperaturu (oko 42 je bila) i uzimam ga sebi umotanog u deku i panično molim da se trgne i da bude dobro. Uginuo je bez zvuka, prije nego je taksi stigao do nas.
Dva dana nisam plakala od šoka. Nakon toga se uvukla neka tuga u nas i praznina. Teško mi se pomiriti s tim, pogotovo što sam i prvu zekicu izgubila na sličan način.
Zvala sam Bubu i pokušala što smirenije objasniti situaciju. Toliko sam bila smušena da ne znam s kim sam od doktora pričala. Rekli su mi da je to vjerojatno septikemija i da ga mogu dati na obdukciju ako želim. Kažu i da su imali dosta slučajeva toga ove zime i da i da sam bila kod njih ne bi mogli ništa učiniti. Sad mi je malo žao što nisam, ali tad stvarno nisam imala snage čekati te rezultate. Svašta mi se u zadnje vrijeme skupilo, tjedan dana prije toga mi je umrla baka nakon samo par tjedana bolovanja, i jednostavno više nisam mogla.
Lolica je dobro, bila je zbunjena u početku, stalno je gledala na balkon, kao da je znala da je tamo prije nego ga sahranimo. Sad se već privikla na samački život, ali nije da nije ostavilo traga na njoj. Puno je mirnija nego prije. Nadam se da će s vremenom biti ona stara.
Trenutno ne bi uzimali nikakvog kunića, prvo što se Lola s njima stvarno ne slaže i uvijek su neke tenzije između nje i mužjaka, a drugo što nisam sigurna da sam ja u stanju još jednu mladu životinjicu gledati kako mi umire na rukama. Roflo je imao sve, nikad bolestan, nikad zanemarivan, pušten cijele dane, imao je curu, veterinarsku skrb, našu bezgraničnu ljubav, ljetovanja u prirodi, kad je pravio probleme našli smo stručnu pomoć, kad je bilo teško nismo ga bili u stanju dati na udomljavanje.. i svejedno ga nismo spasili. To me najviše plaši kod kunića, to napuštanje preko noći, u sat vremena, bez pripreme... S druge strane Lola se godinama bori sa kojekakvim sitnim i većim bolestima, i svejedno gura.
Ne znam, valjda je tako moralo biti.
Roflo, volimo te najviše, igraj se s Donom i Zoe gore, pozdravi druge drage zekonje i nadam se da ćemo se sresti opet
Svaki dan si u mislima i pričama, stalno te tražimo po ovom tepihu s kojim bi se stopio, tražimo gajbu.. i Lola te traži, ostavlja kuglice na mjestu tvoje gajbe, ne razumije gdje je ona čupava dosada koja joj je radila dredlokse od kosice i koja ju je živcirala naganjanjem i tješila kad bi se urotili protiv dosadnih ljudi.rip 15.1. 2011. - 15.2. 2013.
.gif "zz4")
